Derbi može da počne.
Prazne ulice lutaju naokolo. Noć je i prilično im je prohladno. Gume zardjalog automobila u prolazu nisu dovoljne pa im ja pravim društvo. Udišem mrak, svičujem na plejeru Sonic Youth, Jean Michael Jarre-a, Laibach... već prema ulici kojoj pravim društvo. Imam iza sebe svašta. I sina od 10 godina, i propali brak, i prilično finu karijeru, učešće u ratu, dvadeset i kusur dobrovoljnih davanja krvi, probleme sa žuljevima od novih cipela... A ispred? Barem 200 kilometara neizvesnosti. 200 kilometara sa po 200 kilograma mulja na metar kvadratni kroz koje se treba provući, a da ti ne spadne cipela, da se ne zaglaviš u nekom korenju, da te ne stignu i s ledja napadnu demoni iz noćnih mora. Nezgodna matematika. Prevelika kvota na mene. A premala na krokodile. Još ako su domaći izvršili dodatni pritisak na sudiju... Tribine su prepune, atmosfera užarena. Derbi može da počne.