Četvrtak, Jun 07, 2007
Kiša
Kiša. Kao da je, nedaj bože, nedelja. Na svu sreću idem na posao pa znam da nije nedelja. Ali mi zato sve izgleda kao ponedeljak. Zbog proklete kiše, kao da je ponedeljak, a ne najobičniji četvrtak posle koga ide petak, pa ljubljeni vikenad (od koga priznajem samo sud moje Partije i subotu). Možda sam meteopata, možda "Stanislave preterano se*eš", a možda sam i u pravu.
Also, let's resume (pozdrav za Vezeta koji trbuhom za kruhom govori američki jezik). Nedelja je dan za samoubistvo (pogledaj ranije postove na blogu) i tu postoji koncenzus naše vascelike (malene, ali nas, Rusa te preostale crkvenosrodne pravoslavne nacije minimum milijardu) blogerske community. A kada pada kiša u maju, junu ili tako nekom mesecu rezervisanom za lepo vreme i godišnje odmore, da ga 'bem ko od nas malobrojnih (aber kvalitet uber kvantitet meine kamaraden) zaposlenih Srba ne stavlja znak ekvivalenta izmedju nedelje i kišnog dana.
Mada, kada malo bolje porazmislim, nadje se razlika. Zbog gorenavedenog posla imamo uži manevarski prostor koji bi iskoristili za kreativan, srceparajući i nadasve naš trademarkirani suicid.
I dok se ja ovde mlatim pišući, eto nama sunca! A blesavog li vremena...
Ih... još pitaš
Naravno :) Još da vidiš kako izbacim knjižicu tri, umesto dva prsta pa se *určim na sve strane...
Goci
Hvala na iskrenom mišljenju :)
Goci
Hvala na iskrenom mišljenju :)
2 GOCA
Ma u gužvi do grkljana... Vidiš da me nema sa postovima... To je siguran znak da sam:
1) u gužvi,
2) na smrt bolestan ili
3) mrtav.
Ovaj put je ono pod 1. :)