A vi, kako te?

Pismo iz Libana

Mili moji i dragi,

Prvo da vam javim najvažnije: živ sam! Zatim još jedna dobra vest: Ne mora da se plati 
otkup za moje oslobadjenje! Medjutim, istina je da se još nalazim kod terorista. Čuli 
ste da su me oteli sa gradjevine u Libanu dok sam radio na mešalici zajedno sa kolegom 
Stamenkom. Mogu vam reći da je na početku bilo čupavo. Teroristi su nas strpali u 
džakove i odvukli u njihov kamp, a zatim skakali oko nas mašući puškama i vičući nešto 
o Alahu i Džihadu. A onda su sve to snimali kamerom. Kažem ja Stamenku da će izgleda 
da traže za nas otkup. Onda smo najebali burazere, kaže mi Stamenko.
 
I zaista, prvo su ih otkačili u našoj ambasadi. Ukinuta zadnja državna zajednica, a 
još nije došao naš novi ambasador. Onda su zvali tu našu firmu kod koje smo radili. 
Ispostavi se da je gazda već primio drugu dvojicu na mešalicu, i da ga mi uopšte ne 
interesujemo. Na kraju su spakovali one snimke i poslali našoj Vladi u Beograd.
 
I tako smo mi čekali i čekali i čekali, pa sam ja od duga vremena  popravio neki 
njihov rashodovani tenk. Oni su se silno iznenadili, a ja sam im objasnio da je to 
sitnica, jer sam bio tenkista na Kosovu.
 
Stamenko ih je u medjuvremenu učio gadjanju iz ručnog bacača, on je bio na 
Vukovaru. Ja sam im posle očistio topove, jer sam bio artiljerac u Bosni. A 
Spomenko im pokazao neke trikove sa kamuflažom dok smo se  krili od NATO pakta.
 
I tako, sad smo zaposleni kao instruktori kod terorista. Plata je bolja nego na 
mešalici, a bolji su i uslovi. Tako da se ništa ne brinete. Čim mi istekne ugovor, 
eto mene kući...
 
Srdačno vaš
Milivoje

[Odgovori]

kako samo brzo zaboravljamo kroz sta smo sve prosli...
i kakva je smao ironija citavih nekoliko decenija unazad..koliki moralni pad, i unutrasnju destrukciju je sve to izazvalo...

MY DEAR WITCH [Odgovori]

Da, jako brzo zaboravljamo... Što je najveća ironija, sasvim je moguće ovo pismo...